Razumevanje muške neplodnosti: uzroci i lečenje

Pokušavate da zatrudnite, ali se dve pruge na štapiću ne pojavljuju? Ako vi i vaš partner imate problema da zatrudnite, trebalo bi da znate da je u jednoj trećini slučajeva uzrok muška neplodnost. U nastavku pročitajte više o uzrocima i nizu opcija koje će vam pomoći da povećate svoje šanse da imate dete.

 

Šta je muška neplodnost?

 

Oko 15 od 100 parova ne može da postigne spontanu trudnoću, a u polovini slučajeva radi se o muškoj neplodnosti, bilo kao jedinom uzroku ili zbog kombinacije ženskih i muških faktora.

 

Generalno, muška neplodnost (takođe opisana kao muška subfertilnost) je kada se trudnoća ne postigne nakon najmanje 12 meseci nezaštićenog seksualnog odnosa u pravo vreme i učestalost, kada se zna da je žena plodna.

 

Muška neplodnost može imati različite uzroke, iako, u stvari, može biti bilo koji zdravstveni problem kod muškarca koji smanjuje šanse da njegova partnerka spontano zatrudni. Tokom proteklih decenija, priznato je da određeni zapadni faktori načina života utiču na plodnost, a trenutno je prihvaćeno da posle 36. godine plodnost muškaraca i žena opada. Stoga, u ovim godinama, ako do spontane trudnoće ne dođe u roku od 6 meseci od pokušaja, preporučuje se parovima da se obrate lekaru.

 

Problemi u vezi sa kvalitetom ili kvantitetom sperme su najčešći uzroci muške neplodnosti, koji se javljaju u 75% slučajeva. Faktori kao što su nizak broj spermatozoida, azoospermija (nema spermatozoida u ejakulatu), smanjenje pokretljivosti spermatozoida i njihove sposobnosti da plivaju ka jajnoj stanici, i abnormalni oblik sperme su najčešći.

 

Uobičajeni uzroci muške neplodnosti

 

Brojni uzroci mogu dovesti do muške neplodnosti. Oni se generalno mogu kategorisati kao urođeni, anatomski, povezani sa bolestima ili sa seksualnom disfunkcijom ili stečeni. Loše opšte zdravlje takođe može ugroziti plodnost.

 

Urođeni uzroci

 

Neki genetski uzroci dovode do azoospermije, niskog broja spermatozoida (oligospermije) ili hipogonadizma (nizak testosteron). Drugi urođeni uzroci mogu izazvati strukturne ili funkcionalne probleme u testisima, uretri (penilna cev koja prenosi spermu i urin iz penisa) ili kanalu koji prenosi spermu od testisa do uretre.

 

Primeri uključuju:

 

• Nespušteni testisi (kriptorhizam) – kada se testisi ne spuštaju u skrotum i ostaju u abdomenu, gde je telesna temperatura viša i može oštetiti spermu.
• Cistična fibroza – genetska bolest koja može uzrokovati odsustvo semenskog trakta, kao što su epididimis, vas deferens ili semenske vezikule.
• Kalmanov sindrom – genetski poremećaj koji karakteriše nedostatak razvoja polnih hormona zbog problema u hipofizi, koja proizvodi hormone povezane sa proizvodnjom sperme i pubertetom.
• Klinefelterov sindrom – kod muškaraca je povezan sa 3 polna hromozoma (KSII) umesto sa 2 (KSI) i neplodnošću.
• Epispadija i hipospadija – urođeni defekti uretre.

 

Anatomski uzroci

 

Povezani su sa funkcionalnim problemima u muškom reproduktivnom sistemu, obično zbog defekata koji se razvijaju kasnije u životu.

 

Primeri uključuju:

 

• Retrogradna ejakulacija – stanje u kome, tokom ejakulacije, spermatozoidi teku nazad u bešiku, umesto van tela, zbog neispravnog sfinktera bešike ili opstrukcije uretre.
• Varikokela – u oko 40% slučajeva muške neplodnosti, uzrok je varikokela – proširene vene oko sudova testisa koje usporavaju protok krvi i snabdevanje testisa kiseonikom, povećavaju temperaturu u testisima i podrivaju proces čišćenja testisa od toksina. Sve ovo oštećuje proizvodnju sperme.

 

Medicinska stanja

 

Različiti zdravstveni problemi mogu uzrokovati mušku neplodnost, direktno ili indirektno, poput infekcija, bolesti i maligniteta. Neki uzrokuju epididimis (upalu cevi koja prenosi spermu iz testisa), dok drugi uzrokuju začepljenje kanala i cevi u muškom reproduktivnom sistemu, i određena stanja utiču na endokrine organe, koji regulišu lučenje polnih hormona.

 

Primeri uključuju:

 

• Dijabetes – endokrina (hormonska) bolest koja može izazvati hipogonadizam (smanjenje nivoa testosterona) i azoospermiju.
• Prostatitis – zapaljenje prostate koje može smanjiti proizvodnju sperme
• Adenom hipofize – tumor u hipofizi koji reguliše proizvodnju testosterona
• Kancer testisa
• Sifilis – bakterijska polno prenosiva bolest koja uzrokuje upalu uretre. Bez lečenja može se proširiti na testise i prostatu i ometati proizvodnju i prenos sperme.

 

Seksualna disfunkcija

 

Čest uzrok muške neplodnosti koji može uticati na odgovor na seksualnu stimulaciju, sposobnost postizanja erekcije i ejakulacije. Seksualna disfunkcija može nastati zbog fizičkih uzroka (kao što su dijabetes i kardiovaskularne bolesti), psiholoških uzroka (kao što su anksioznost ili depresija) ili kombinacija oba.

 

Primeri uključuju:

 

• Nizak seksualni nagon (libido)
• Erektilna disfunkcija – stalna nemogućnost postizanja ili održavanja dovoljno jake erekcije za zadovoljavajući snošaj
• Anejakulacija – nemogućnost ejakulacije pri čemu sperma ne može da stigne do jajne ćelije.

 

Stečeni uzroci

 

Rezultat je povreda muškog reproduktivnog trakta, uključujući povrede, lekove, izloženost toksinima i faktore načina života koji utiču na plodnost.

 

Primeri uključuju:

 

• Povreda ili operacija karlice – može izazvati traumu testisa ili povredu karličnih nerava povezanih sa seksualnom funkcijom.
• Prostatektomija – operacija uklanjanja prostate može dovesti do problema sa erekcijom i ejakulacijom
• Različiti tretmani hemoterapije i zračenje karlice – mogu ozbiljno potkopati kvalitet sperme
• Anabolički steroidi – dugotrajna upotreba može potkopati broj i pokretljivost spermatozoida.
• Visoka konzumacija alkohola – povezana je sa smanjenjem testisa i azoospermijom.
• Pušenje – povezano sa problemima sa spermom (azoospermija ili nizak broj spermatozoida) i erektilnom disfunkcijom.
• Oralni i rektalni sulfasalazin – antiinflamatorni lek za lečenje Kronove bolesti i artritisa, može poremetiti proizvodnju sperme. Međutim, ovo je reverzibilno kada se lek povuče.
• Izloženost olovu – povezana je sa azoospermijom ili malim brojem spermatozoida.

 

Kako se leči muška neplodnost?

 

Lečenje muške neplodnosti biće određeno u skladu sa osnovnim uzrokom. Dobra vest je da će samo u retkim slučajevima biti potrebna donacija sperme, a u većini slučajeva spermatozoidi se mogu uzeti od budućeg biološkog oca.

 

Hormonski tretman – u slučaju hipogonadizma, biće dat hormonski tretman da bi se podstakla proizvodnja spermatozoida testisa.

 

Ispiranje sperme – ova procedura je dizajnirana da poveća šanse za trudnoću kada su kvalitet i pokretljivost sperme loši. Tokom ove procedure, najpokretljivija sperma se bira i odvaja od ostatka uzorka sperme. Najbolja sperma će se koristiti za intrauterinu inseminaciju.

 

Intrauterina inseminacija – sprovodi se u klinikama za neplodnost, ovaj tretman se sprovodi u slučajevima lošeg kvaliteta sperme (ili jajne ćelije), problema sa transportom sperme, seksualne disfunkcije ili retrogradne ejakulacije. Nakon ispiranja sperme, koncentrovani uzorak sperme se stavlja u vrh materice što bliže jajetu kroz mali plastični kateter umetnut u grlić materice.

 

Vantelesna oplodnja (IVF) – takođe se naziva „beba iz epruvete“ (kolokvijalno) i „veštačka oplodnja“. To je pomoćna reproduktivna tehnika koja se koristi kada žena ne uspe da zatrudni prirodnim putem, bilo zbog blokiranih jajovoda ili zbog malog broja spermatozoida njenog partnera. U ovoj proceduri, jaje se uklanja iz jajnika, oplođuje se spermom u laboratoriji, a embrion se zatim stavlja u matericu.

 

Intracitoplazmatska injekcija sperme (ICSI) – u slučajevima ozbiljnog deficita u kvalitetu sperme ili kada začeće nije postignuto redovnom IVF procedurom, postoji tehnologija za odabir i ubrizgavanje pojedinačnog spermatozoida direktno u jaje. Postupak se sprovodi pomoću mikroskopa sa ultra-velikim uvećanjem (preko 6000k), koji omogućava lociranje najboljih spermatozoida.

 

Operacija varikokele (varikocelektomija) – izvodi se kada postoje problemi sa oba testisa (kada je zahvaćen 1 testis, muškarac se smatra plodnim). Ovo se može uraditi ili vezivanjem proširenih vena ili embolizacijom – procesom u kome se proširene vene blokiraju.

 

Lečenje antibioticima – bakterijske bolesti kao što su upala pluća, infekcija urinarnog trakta ili bilo koja druga infekcija mogu privremeno da naruše spermatozoide i njihovu funkciju. Kada je ovo izvor problema, lečenje antibioticima može pomoći u njegovom rešavanju.

 

Mikrohirurgija – dizajnirana je za vađenje sperme iz testisa u uslovima koji uključuju opstrukcije, odsustvo spermatozoida i azoospermiju. Postoje različite procedure za vađenje sperme, kao što je laparoskopija za uklanjanje opstrukcija, aspiracija spermatozoida testisa ili epididima ili otvaranje epididimalne ciste za vađenje sperme. U slučajevima problema u proizvodnji sperme i azoospermije, uzima se uzorak tkiva testisa da bi se ispitali tubuli na prisustvo sperme, koja će se zatim podvrgnuti ispiranju sperme i koristiti u IVF.

 

Kompanija ovim naglašava da su informacije sadržane na web stranici samo informativne i da nemaju nameru da budu zamena za profesionalne medicinske i zdravstvene savete, kao i da ne predstavljaju medicinski savet ili mišljenje. Uvek tražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika u vezi sa bilo kojim zdravstvenim stanjem ili pitanjem koje imate.