Suženje arterija i vena penisa, zbog arterioskleroze, sa simptomima ED, praktično prethode koronarnoj bolesti.
Iako o erektilnoj disfunkciji (ED) muškarci retko govore na glas. Ona pogađa čak svakog desetog već u četrdesetim godinama, a više od polovine u sedamdesetim – upozorava u intervjuu za “Novosti” profesor dr Aleksandar Vuksanović, urolog.
Naš sagovornik kaže da je ovo zdravstveni problem koji prevazilazi seksualni učinak, jer često može biti prvi znak ozbiljnijih oboljenja, pre svega kardiovaskularnih bolesti (KVB). Ipak, stigma, stid i ćutanje i dalje predstavljaju prepreku za mnoge muškarce da potraže pomoć kada se suoče sa ED, koja se definiše kao nemogućnost postizanja ili održavanja erekcije koja omogućava zadovoljavajući seksualni odnos.
Sredovečni muškarci često za par godina razviju KVB, ako se ne preduzmu pravovremena dijagnostika i terapija.
– Kada se konačno izgovori, reč je uvek ista, a to je impotencija. Mi lekari koristimo stručni izraz erektilna disfunkcija. U mlađem životnom dobu najčešći uzrok leži u psihološkim problemima, kao što su stres, anksioznost, ili loša seksualna iskustva, odnosno strah od neuspeha. Kod starijih muškaraca uzroci ED su prevashodno organskog porekla. U pitanju su oboljenja poput arterioskleroze, dijabetesa, raznih metaboličkih poremećaja, visokog pritiska, neuroloških bolesti, nekada i sniženog nivoa testosterona.
ED često nije izolovan problem?
– Naprotiv, može biti prvi znak ozbiljnijih promena i oboljenja, pre svega krvnih sudova. Penis ima krve sudove koji su znatno tanji od onih u srcu. Otuda, suženje krvnih sudova penisa, zbog arterioskleroze, sa simptomima ED, praktično prethode onome što se dešava generalno na svim krvnim sudovima u organizmu, pa i na krvnim sudovima srca, odnosno koronarnoj bolesti. Drugim rečima, ako muškarac primeti da više ne može da postigne ili zadrži erekciju kao ranije, ne mora da znači da je u pitanju samo izolovan problem – nekada to treba shvatiti kao simptom za kardiološki pregled.
Znači li to da ED predstavlja neku vrstu pokazatelja zdravlja krvnih sudova?
– Istraživanja pokazuju da muškarci srednje–starijeg životnog doba koji imaju ED, često u roku od par godina razviju kardiovaskularne bolesti ako se ne preduzmu pravovremena dijagnostika i terapija.
Šta bi trebalo preduzeti?
– Prvi korak u rešavanju problema erektilne disfunkcije je – ne ignorisati je. Muškarci se često plaše da o tome govore, nekada čekaju da problem sam nestane, što se retko dešava. Takođe, važno je naglasiti da je u današnje vreme erektilna disfunkcija rešiv problem, i to u najvećem broju slučajeva, primenom neinvazivnih terapijskih postupaka.
U kom pravcu se u poslednje vreme razvijalo lečenje ovog stanja?
– Lečenje erektilne disfunkcije, poslednjih decenija, prošlo je značajnu evoluciju. Od prvih dizajna vakum pumpi iz sedamdesetih godina, zatim intrakavernoznih injekcija vazoaktivnih supstanci, a onda i čuvene “plave pilule” iz devedesetih, medicina danas nudi čitav spektar terapijskih opcija koje su daleko sofisticiranije, efikasnije i često dugotrajnije.
Koja je od tih metoda najjednostavnija za pacijente?
OGRANIČENJA
Nisu za upotrebu kod pacijenata sa pejsmejkerima, stentovima, kod onih kod kojih je zbog inkontinencije plasirana mrežica, kao ni kod onih na hemoterapiji. Oni treba da se konsultuju sa lekarom o mogućim terapijskim opcijama.
– Farmakološka terapija je mnogima pomogla i još ima svoje značajno mesto. Svaka od “tableta” nudi neke prednosti. Međutim, neki pacijenti to ne vide kao trajno rešenje. Tablete deluju, ali ne rešavaju uzrok. Otuda, u poslednje vreme medicina i industrija koja je prati izlaze sa novim rešenjima koja za cilj imaju terapijske opcije kojima se utiče na obnavljanje vaskularizacije, odnosno poboljšanje prokrvljenosti penisa, ali i na regeneraciju tkiva penisa.
Tablete deluju, ali ne rešavaju uzrok, pa se pronalaze nova rešenja kojima se utiče na obnavljanje vaskularizacije.
Koje su to metode?
– Među njima su šok-talasi (shock wave), zatim PRP (platelet rich plasma) terapija, koje se primenjuju ambulantno. Terapija šok-talasima koristi udarne talase niskog intenziteta kako bi podstakla stvaranje novih krvnih sudova u penisu. Sprovodi se kroz nekoliko sesija, bez anestezije, a rezultati pokazuju napredak kod većine pacijenata. Efekti traju od godinu do dve, ali je kod dela pacijenata potrebno ponavljanje ciklusa. Tu su i PRP injekcije koje koriste plazmu bogatu trombocitima iz krvi samog pacijenta, koja se ubrizgava u penis kako bi podstakla regeneraciju tkiva.
Da li je njihova efikasnost dokazana na duže staze?
– Mada obe metode pokazuju ohrabrujuće rezultate, još ne postoje jedinstveni protokoli, a dugoročna efikasnost se i dalje ispituje. Najnoviji trend u terapiji erektilne disfunkcije, jesu kućni aparati koji koriste radiofrekventne (RF) talase niskog intenziteta. Ovi uređaji funkcionišu tako što blago zagrevaju tkivo penisa na terapijski bezbednim temperaturama (40–42 °C), čime podstiču dva važna procesa: regeneraciju kolagena (koja ima za cilj smanjenje venskog odliva, odnosno pomaže u zadržavanju krvi u penisu) i stvaranje novih krvnih sudova (neovaskulogenezu).
Postoji li rizik od primene aparata koje ne ordinira lekar?
– Za razliku od šok-talasa i PRP injekcija koje mora da primenjuje lekar, RF uređaji su sertifikovani za kućnu upotrebu i muškarci mogu samostalno da sprovode tretmane po unapred definisanom protokolu. Najveća prednost ovakvih uređaja je upravo njihova kućna samoprimena i to što za cilj imaju spontanu, prirodnu erekciju, bez potrebe za lekovima neposredno pre odnosa. Ova opcija odgovara muškarcima sa blagom do umerenom erektilnom disfunkcijom.
